Taman pomislim da ne može gore (što je mazohistički pristup sam po sebi), a život me prigodno demantuje. Kad se ispostavi da može, i da je mnogo gore, dođe se do zaključka da je to - to. Nema dalje. I, onda opet ispočetka - sad sigurno ne može gore. Da, ovde naročito mislim na Serbia ❤ ACTA i fusnotu. Kad ono...
Mazohista, c'est moi.
Završi se sinoć konačno ta serija ("Kad lišće pada", za neupućene). Moji dragi ukućani, koji su je pobožno pratili od samog početka (subjektivni doživljaj trajanja - tri do pet godina), isplakaše se prigodno na kraju, popričaše malo, i....
Taman kad sam pomislila da je gotovo, ne lezi vraže. Eto nama specijalne emisije, u kojoj su specijalni gosti glumci pomenute serije, koji su specijalno za ovu priliku doputovali u veselu nam zemlju (da, isto je tako i Kasanda onomad, dočekali je kao da je iscelitelj svemoćni).
Pošto sam odgledala ukupno deset minuta tog specijalnog programa, ne mogu da kažem ništa o tome koliko ih je došlo, ko je došao i o čemu su sve ćaskali.
Ono što jesam uspela da čujem i vidim u tih nekoliko kratkih minuta - podeljenih, opet, u nekoliko segmenata - je, doduše, toliko poražavajuće da mi se malo plakalo, a malo bežalo odavde. Još uvek nisam sigurna šta bi bilo mudrije uraditi.
Jedna stvar je jasna - šta god da nam je ostalo u amanet (osim hrane) iz vremena pod Turcima, kultura nije. Na žalost.
Osim tehničkih problema (čitaj: bubica ne radi, a voditeljka očekuje da joj gošća bez obzira na to odgovori), mogli ste videti i nepojmljivu neprofesionalnost, bacanje voditeljke po nameštaju, dahtanje za glumcem i sl.
Doduše, omiljeni momenat mi je svakako onaj kad voditeljka informiše gošću kako je zaboravila da joj ponese novine, u kojima piše da je ona (voditeljka) otela (ili kako god da je formulisala to) pomenutoj glumici dečka, te da je zamoli da demantuje tu informaciju.
Ja ne znam zaista koliko je ljudi upućeno u to ko je pomenuti gospodin, kako je srpska voditeljka došla do njega, kakve to veze ima sa serijom, i zašto bi gošća (koja se pravdala da ne razume šta je izgovoreno) komentarisala išta od toga.
I jedina stvar gora od konstantnog dočekivanja i ugošćavanja nekih glumaca iz nekih sapunica u našoj lepoj, je odnos koji domaćini imaju prema gostima.
A, ako je poenta dovođenja tih ljudi bila - 'ajde da ugostimo Turke, pa da ih malo zajebavamo, da se i mi nekome smejemo u facu (što bi se lako moglo zaključiti na osnovu ponašanja)...
Pa, u tom slučaju, gospodo draga, šala vam je neukusna i PRESKUPA za naš standard.
0 comments:
Post a Comment